Ne moraš uvek da ćutiš, da slušaš sve što ti drugi kažu, da potiskuješ osećanja, da budeš savršen, da prolaziš kroz teške odluke sam, da zavisiš od tuđeg raspoloženja, da budeš jak i kada je teško, ali postoji nekoliko svakodnevnih navika koje će ti pomoći da se osećaš bolje i kada si anksiozan.
O svemu tome sam čitala u fenomenalnoj knjizi „Izgubljena umetnost razmišljanja” Dr Nil Nidlija koju svima iskreno preporučujem.
Osvrnuću se na nekoliko interesantnih poglavlja koja govore o tome Kako način života utiče na naš mozak i kako promenom svakodnevnih navika možemo poboljšati emocionalnu inteligenciju i postići maksimum mentalnih sposobnosti.
1. Gajite svoje veze sa ljudima
Negativni, stresni događaji, odsustvo društvene podrške, stalno oslanjanje na nekoga, razdvojenost roditelja, kao i neočekivano starateljstvo nad decom su prema dr Nidliju okidači koji mogu pogoršati mentalne sposobnosti.
Društvena podrška je od ključnog značaja. Bliski članovi porodice i prijatelji predstavljaju jednu od osnovnih čovekovih potreba. Osećaj pripadnosti poboljšava raspoloženje.
Ljudi koji žele da se nose sa problemima sami, a da ne traže utehu od drugih mogu da se suoče sa višim nivoima stresa i povećanim rizicima po zdravlje. Primarni činilac zbog koga se ljudi povlače u sebe je jednostavno nepoverenje u druge. Oni su već bili povređeni u prošlosti i ne žele da to ponovo iskuse. Razvojem navike izolacije oni se nadaju da će to izbeći. Međutim, takvu odluku prati usamljenost, povećanje stresa, slabljenje imunog sistema i povećanju rizika od razboljevanja.
Društvena izolacija može rezultirati u preteranoj upotrebi interneta koja vodi ka neuspesima u školi ili na poslu, problemima u braku, uništavanju karijere. Na taj način vreme veoma brzo prolazi. Vreme koje biste mogli da provedete npr. u vaspitavanju dece.
Internet je moćno obrazovno sredstvo, ali ne zaboravite da postoji i realan život koji vas čeka neposredno iza vašeg ekrana.
Pet saveta za izgradnju veza: učestvujte, budite sami sebi prijatelj kakvog priželjkujete, nikada nemojte da ,,posedujete nekoga“, držite se istine, poboljšajte svoje mentalne sposobnosti.
,,Prijatelj nas prihvata onakve kakvi smo, a ipak nam pomaže da budemo onakvi kakvi bismo trebali da budemo.“
Photo credit: Katarzyna Grabowska
2. Zaštitite se od otrova
Dr Nidli se u knjizi fokusirao na izloženost hemikalijama u zatvorenom prostoru, ali i putem hrane i vode za piće.
Akcenat je stavljen na njihov uticaj na zdravlje ljudi, posebno trudnica, kao i na to kako ishranom mogu da se ublaže dejstva ovih zagađujućih materija, jer one mogu negativno uticati na mentalne sposobnosti.
Te informacije mogu previše da opterete i izazovu preteranu brigu kod ljudi koji se previše usresrede na njih. S tim u vezi potrebno je pronaći ravnotežu i naoružati se znanjem o potencijalnoj izloženosti polutantima i svesti je na najmanju moguću meru.
Photo credit: Ugur Gallen
3. Udahnite duboko
Dobro disanje je zdrava navika sa mnogo sporednih benefita, uključujući i poboljšanu kogniciju. Gde god da voda dolazi u kontakt sa atmosferom tu se nalazi i svež vazduh.
Razbijanje morskih talasa o obalu, zimzeleno drveće i vodopadi su veliki izvori svežeg vazduha. Veoma je koristan i vazduh nakon kišne oluje, naročito nakon pljuska praćenog grmljavinom.
Vazduh u zatvorenim prostorijama je do pet puta zagađeniji od spoljašnjeg. Nameštaj, tepisi, zavese, boje, sredstva za čišćenje, proizvodi za ličnu higijenu i drugi preparati za domaćinstvo mogu ispuštati otrovne gasove.
Ta isparenja povezana su sa nastankom astme, oboljenjima bubrega, oštećenjem nervnog sistema, a ponekad i kancerom. U slučaju zagađenja vazduha u zatvorenim prostorima najbolje je ukloniti sam izvor problema.
Ako izvor ne može da se ukloni, pokušajte da poboljšate ventilaciju i dovedete što je više vazduha potrebno. Jedna jedina živa biljka eliminiše 90 % otrovnih hemikalija iz sobe prosečne veličine.
Naučnici “NASE” utvrdili su da sledeće vrste biljaka mogu prečistiti vazduh od štetnih materija za samo nekoliko sati.
Aloe vera koja upija formaldehid (ima ga u nameštaju jer je komponenta presovanog drveta) i višak ugljen-dioksida. Jedna saksija aloe vere ima moć kao devet bioloških prečišćivača vazduha.
Zeleni ljiljan, takođe, snižava koncentraciju formaldehida, ugljen-monoksida i benzena. Jedna saksija ove biljke može da prečisti prostor od 200 m2.
Bršljan uklanja 60 % plesni (čestog alergena) za samo šest sati od stavljanja u prostor. Takođe, uništava i gljivice.
Ljiljan mira pored benzena i formaldehida snižava koncentraciju trihloretilena, alkohola i acetona, a fikus takođe formaldehid.
Photo credit: Derick McKinney
4. Hranite mozak
Odgovarajuća ishrana zajedno sa neophodnim dodacima može biti moćno sredstvo za poboljšanje kognitivne funkcije. Brza hrana, crveno meso i prekomerna količina rafinisanog ulja ometaju optimalnu funkciju mozga.
Čokolada ljudima pruža varljivi osećaj utehe zato što privremeno podiže nivoe serotonina i dopamina, a zatim ih, nakon određenog vremena, naglo snižava.
Namirnice bogate kukuruznim sirupom i šećerom iscrpljuju mozak kao i zasićene masti koje se nalaze u margarinu, puteru i siru.
Nikotin smiruje nerve, ali takođe smanjuje protok krvi ka mozgu. Veoma je važna uloga neurotransmitera – hemikalija oslobođenih u mozgu koje se ponašaju kao prenosioci poruka i utiču na neurone, a samim tim i na ponašanje.
Serotonin – održava osećaj sreće, dopamin –poboljšava memoriju, olakšava bol i pruža osećaj zadovoljstva.
Norepinefrin – ublažava anksioznost, nesanicu, stres i depresiju.
Serotonin možete povećati unošenjem triptofana, a ima ga u semenkama bundeve, susama, suncokreta, lana, ovsenim pahuljicama, orasima.
Hrana bogata tirozinom može povećati energiju i stvoriti osećaj povećane budnosti, a pored već pomenutih semenki ima ga i u kikirikiju, jajima, paradajzu i soji.
Optimalan unos omega 3 i omega 6 masnih kiselina takođe je veoma uticajan. Njihov nedostatak može proizvesti povećan umor, oslabljeno pamćenje, probleme sa srcem, promene raspoloženja, depresiju, anksioznost i lošu cirkulaciju, a mogu se naći u ribi (posebno lososu), spanaću, borovnicama, orasima, lanenom semenu, čija semenkama, paprici, soji, avokadu i origanu.
Neophodan je i unos vitamina B1 (tijamina), vitamina B6 (piridoksina), vitamina B9 (folne kiseline), vitamina B12 (cijanokobalamina), vitamina Bp (holina), vitamina C, D, E, K, kalcijuma, gvožđa i selena.
Photo credit: Brooke Lark
5. Podesite svoje telo
Aktivnost poboljšava koncentraciju. Aerobne vežbe naročito poboljšavaju memoriju i snižavaju rizik od demencije. I deca su podložna zdravstvenim rizicima zbog sedelačkog načina života.
Igra je osnova razvoja zato što doprinosi kognitivnom, fizičkom, društvenom i emotivnom blagostanju dece.
Istraživanja su pokazala da su studenti koji su bili pod jakim stresom i nisu vežbali imali 21% veću anksioznost u odnosu na one koji su vežbali.
Trideset minuta trčanja 2-3 puta nedeljno poboljšava kvalitet života smanjuje napetost mišića, pulsa i podiže nivo hormona sreće.
Photo credit: Bruno Nascimeno
6. Terapija svetlošću
Igra značajnu ulogu u ublažavanju depresije. Tehnologija nam je dozvolila da propuštamo prekopotrebnu izloženost Suncu pružajući nam okruženje u kome možemo da živimo i delujemo u zatvorenom prostoru u bilo koje doba dana ili noći.
Bez obzira na korist neprirodno osvetljenje često je u neskladu sa prirodnim ritmovima tela.
Veštačkom osvetljenju nedostaje jačina sunčeve svetlosti kao i potuno uravnotežen spektar svetlosti koju ona pruža. Sunce ima blagotvorno opšte dejstvo na raspoloženje, naročito na čeoni režanj mozga i povećava proizvodnju serotonina.
Vitamin D je tzv. vitamin Sunca zato što se proizvodi u koži delovanjem ultraljubičastih zraka. Vitamin D je rastvorljiv u mastima i neophodan za regulisanje mnogih telesnih sistema kao npr. imunog, štitne žlezde, cirkulacije. On povećava apsorpciju kalcijuma, pozitivno utičući na skelet, smanjuje rizik od kancera, kao i komplikacije u trudnoći.
Jedna studija je pokazala da nizak nivo vitamina D povećava rizik od infarkta miokarda u istoj meri kao visok krvni pritisak ili pušenje.
Photo credit: Stephen Leonardi
7. Obnovite svoj um tokom sna
Nedostatak sna može biti presudni faktor u donošenju loših odluka i raspoloženja. Nakon produženog vremena budnosti ili smanjenog sna, neuroni mozga počinju da rade pogrešno, osetno utičući na ponašanje.
Nesanica je sama po sebi jedan od nekoliko najvažnijih činilaca koji mogu da pokrenu ozbiljnu depresiju.
Drugim rečima, ako sve radite ispravno i u skladu sa načelima zdravog života, a ne spavate dovoljno, možete postati depresivni samo zbog tog činioca.
Gubitak samo tri sata sna bilo koje noći može da prepolovi efikasnost vašeg imunog sistem, čineći vas podložnijim prehladama i ostalim infekcijama.
Doživljavanje stresa može da ometa san, a bez dovoljno sna osoba ima smanjenu sposobnost nadvladavanja stresa.
Kombinacija stresa i nedostatka sna može vrlo lako da preraste u začarani krug.
Photo credit: Kinga Cichewicz
8. Birajte muziku za podsticaj rada mozga
Muzika ulazi u mozak preko njegovog dela za kontrolu emocija koji obuhvataju čeoni režanj i limbički sistem. Odatle, neka vrsta muzike teži da proizvede pozitivnu reakciju čeonog režnja koji utiče na volju, moralne vrednosti i moć rezonovanja.
Druga vrsta muzike može izazvati vrlo malu reakciju čeonog režnja i proizvesti veliku emocionalnu reakciju sa vrlo malim logičkim i moralnim tumačenjem.
9. Hidirajte se
Doslovno svaki deo našeg tela sačinjava voda 83 % naše krvi, 75 % mišićnog tkiva, 74 % mozga, pa čak i 22 % kostiju. Sve u svemu oko 60 % težine tela sačinjeno je od vode.
Hidroterapija vekovima je uspešno korišćena za lečenje raznovrsnih fizičkih i mentalnih oboljenja.
Kontrasne kupke – naizmeničan tretman topom i hladnom vodom (tuširanje toplom vodom 3-5 min, ne toplijom od 40°C, zatim hladnom 1 min, ne hladnijom od 13°C, ciklus ponoviti tri puta završavajući sa hladnom) podstiče cirkulaciju tela i nervnog sistema tako što skuplja i širi krvne sudove i time poboljšava energetski status organizma i hemijske reakcije u mozgu.
Izvor: The Lost Art of Thinking, Neil Nedley, M.D
https://waterfallmagazine.com
Touche. Sound arguments. Keep up the good spirit.