Ovih dana se na našim portalima i vestima provlači novost kako je ,,RUSKI BIOLOG ŠOKIRAO SVET: U zasedi nas čekaju NOVI VIRUSI, led Antarktika krije ZASTRAŠUJUĆU OPASNOST!”
U meni je ova vest izrečena na ovakav način izazvala neku vrstu eko-anksioznosti, zbog toga sam rešila da potražim ceo intervju i saznam šta je doktor zaista izjavio.
Novi korona virus ima tendenciju da u budućnosti smanji virulenciju i time postane manje opasan za svog nosioca. To je za RT izjavio šef laboratorije za nadzor zaraznih bolesti, Instituta za eksperimentalnu i kliničku medicinu, Ruske akademije nauka, Kirill Šaršov. Takođe je predvideo mogući drugi talas infekcije korona virusom. Pored toga, Šaršov je govorio o načinu na koji virusi prelaze barijeru među vrstama, koji od njih su najopasniji za ljude i koji faktori mogu uticati na mutacije. U nastavku sledi ceo intervju.
Uprkos brojnim negiranjima naučnika i vladinih zvaničnika, na mreži postoji mišljenje da bi novi korona virus mogao da se stvori veštački…
Ova hipoteza pojavila se i nakon pojave prethodnika korona virusa SARS-CoV i MERS-CoV virusa. Već tada brojni istraživači počeli su da istražuju sve vrste korona virusa u prirodi. Međutim, i tada i sada naučnici su označili stvaranje veštačkog korona virusa kao malo verovatno.
Na koji način virusi prelaze barijeru među vrstama?
Obično virus može da inficira novog domaćina tek nakon određenih izmena u genima. Nakon toga se virus mora razmnožavati unutar ćelije, a to nije uvek moguće. Za to su potrebni određeni uslovi. Na primer, ako virus inficira ptice čija je telesna temperatura viša od telesne temperature čoveka da bi se prilagodio temperaturi novog nosioca potrebna mu je odgovarajuća mutacija. Tako su neki virusi ptičijeg gripa uspeli da mutiraju i zaraze čoveka.
A zbog čega se virus menja? Zašto se odjednom odlučuje da promeni nosioca? Koji faktori utiču na to? I koliko se to često dešava u prirodi?
Virusi imaju gene. Geni se stalno menjaju. Bez obzira na spoljašnje faktore mutacije se dešavaju retko, ali se to stalno ubrzava. Spoljni faktori mogu uticati na brzinu i prirodu mutacija. Virusi ne odlučuju o promeni nosioca. Jednostavno ih postoji mnogo, brzo se razmnožavaju i menjaju, pa se pojavljuju brojne vrste istog virusa. Neki od njih, kao rezultat nasumične mutacije, mogu proći barijeru između vrsta i pogoditi drugog domaćina. Tada se virus veoma brzo razmnožava i evoluira u novom domaćinu. Takav proces se u prirodi stalno dešava. Čovek je suočen sa ogromnim brojem virusa životinja, biljaka i gljiva. Obično se nakon takvog kontakta ništa ne dešava, jer je za prevazilaženje barijere među vrstama i evoluciju virusima potrebna kombinacija mnogih faktora – temperatura, vlaga, kao i imunitet organizma…
Da li klimatske promene utiču na mutacije virusa?
Sama po sebi klima ne utiče na virus ni na koji način, ali može značajno uticati na domaćine, migraciju, način života i ishranu. Postoji zanimljiva hipoteza da se otapanjem ,,večnog“ leda i drevni virusi odmrzavaju.
Da li je moguće uticati na sve ove faktore kako bi se sprečila pojava opasnih patogena ili ljudi nisu u mogućnosti da to učine?
Mislim da nije moguće potpuno promeniti ove faktore, ali mogu se smanjiti rizici. Na primer, istakao bih pravilnu upotrebu lekova i vakcina kako bi se izbeglo stvaranje rezistentnih sojeva virusa i bakterija.
Da li je korona virus u mogućnosti da prelazi sa jedne životinje na drugu?
Teorijski gledano, jeste. Takvi mehanizmi se trenutno proučavaju, ali mala je verovatnća da će to značajno uticati na epidemiologiju ljudi.
Na početku XXI veka, pojavila su se već tri korona virusa i izazvala ozbiljne bolesti kod ljudi: SARS-CoV, MERS-CoV i SARS-CoV-2, dok je u prošlom veku prijavljen samo jedan takav virus.
Ja pretpostavljam da ih je bilo i više, ali je u 20. veku dobro proučen samo jedan – respiratorni humani korona virus – HCoV virus. Ovo je običan virus u strukturi sezonske akutne respiratorne virusne infekcije. Naša desetogodišnja studija sezonskih respiratornih infekcija otkrila je da je on prisutan u proseku kod 2% pacijenata sa akutnom respiratornom virusnom infekcijom. Mogu pretpostaviti da su se manje epidemije različitih korona virusa (prelazivši sa životinja na ljude) mogle pojaviti i ranije, ali dijagnoze i metode istraživanja nisu bile na istom nivou kao danas. Ne zaboravite da nas korona virusi stalno okružuju, ali oni često utiču samo na domaće životinje. Na primer, korona virus kokošaka, koji kod njih izaziva bronhitis, dovodi do velikih gubitaka u poljoprivredi, ali srećom, nije opasan za ljude.
Koji virusi, prelazeći sa životinja na ljude, mogu predstavljati opasnost za čovečanstvo u budućnosti?
Najveću opasnost predstavljaju respiratorni virusi životinja koji izazivaju akutna upalna oboljenja disajnog sistema. Manje opasne su pretnje poput besnila i encefalitisa koji prenose krpelji. Da bi se njima zarazili, neophodan je ujed životinje ili insekta prenosioca, a i vakcine za takve bolesti su već razvijene. U današnje vreme sve su relevantnije infekcije koje prenose insekti, koji usled klimatskih promena migriraju na sever i mogu izazvati bakterijske i virusne infekcije kod ljudi.
Može li novi korona virus mutirati i postati još opasniji za ljude?
Verovatnoća da će se to desiti je jako mala. Čak i za najrelevantnije viruse ustanovljena je tendencija smanjivanja virulencije tokom vremena.
I da li će ovaj virus postati sezonski relativno bezopasan fenomen?
Ova opcija je najverovatnija. Moguće je da će ovaj virus postati sezonski. Ukoliko se osvrnemo na primer „svinjskog gripa“, koji je 2009. vrlo brzo pogodio čitav svet – i pretvorio se u relativno bezopasan sezonski virus.
Da li se već može reći kako će se ovaj SARS-CoV-2 ponašati u bliskoj budućnosti?
Usudio bih se reći da će širenje virusa biti suzbijeno početkom leta, ali da će se u umerenom obliku ponoviti u oktobru – novembru.
Javnost svakako treba da se informiše o negativnim posledicama koje klimatske promene mogu prouzrokovati, ali širenje panike među već dovoljno zabrinutom stanovništvu, nepravilno prevedenim i usudila bih se reći naduvanim naslovima radi veće čitanosti i senzacije zaista je nepotrebno. Doktor je jasno rekao da je u pitanju hipoteza, a ne zastrašujuće otkriće koje je šokiralo svet. Veoma je bitno da kritički pristupite novinskim člancima, pogotovo u oblasti nauke, za koju novinari nisu dovoljno stručni.
Its like you read my mind! You appear to know so much about this, like you wrote
the book in it or something. I think that
you could do with a few pics to drive the message home a bit, but other than that,
this is great blog. An excellent read. I’ll certainly
be back.
Here is my blog post; CBD for Sale
Wonderful article! That is the type of information that are supposed to be shared across the internet.
Disgrace on Google for no longer positioning this publish higher!
Come on over and talk over with my site .
Thanks =)
Look into my webpage: RoyalCBD.com