Kako to obično u životu bude, kada čovek ide u pravom smeru i kada nešto dugo i jako želi ostvari mu se kada to najmanje očekuje. Sigurna sam da ste ovu rečenicu čuli bezbroj puta, ali zaista je tako.
Pre nekoliko dana dok sam se sunčala na Pizani odjednom sam čula kako ljudi počinju da tapšu. Radoznala kao i uvek, spontano sam ustala da vidim o čemu se radi i ugledala energičnu ženu kako silazi sa jedne od barki.
Na sebi je imala majicu sa natpisom ,,Save the water” i ogrlicu sa priveskom delfina. Odlučila sam da joj priđem kako bih je upitala da li se radi o nekoj ekološkoj akciji. Ona mi je objasnila da je u pitanju humanitarno plivanje od Trstena do Pizane.
Ispričala sam joj čime se bavim, kao i ona meni. Poznata je novinarka i tv voditeljka u Crnoj Gori već godinama, Dušica Vugdelić.
Bila je toliko ljubazna da me pozove da sa njom i njenim kolegom, kamermanom, Lazarom Šoljagom, prisustvujem snimanju emisije o projektu o zaštićenim područjima u moru.
U okviru projekta čiji je naziv ,,Podrška lokalnoj zajednici u zaštiti i promociji potencijalnog zašticenog područja u moru – Katič” učestvuju tri nevladine organizacije – Mediteranski centar za ekološki monitoring (MedCem), Green Home i Crnogorsko društvo ekologa.
Projekat je aktivan od početka prošle godine, a trajaće sve do kraja sledeće.
Avantura je započela tako što sam se prvog dana upoznala sa Dušanom Vardom, filmskim režiserom iz Beograda, ekologom, strastvenim roniocem i predsednikom nevladine organizacije MedCem.
Prvi je na ovim prostorima počeo da se bavi podvodnim snimanjem i već godinama ulaže velike napore kako bi se u Crnoj Gori uspostavila zaštićena područja u moru.
Ostali fenomenalni članovi posade: Andrija Krivokapić, inženjer zaštite životne sredine iz Budve, završio je studije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i radi kao pripravnik u Green Home-u.
Jelena Popović iz Podgorice, diplomirani biolog iz Crnogorskog društva ekologa.
Ronilac, Miroljub Bićanin, iz Kruševca, koji sa svojom suprugom, psihološkinjom, Bojanom, već dugi niz godina sprovodi humanitarnu akciju ,,Ronjenje kao lek” u okviru koje podučava osobe sa invaliditetom da rone. Njihov sin, Filip, studira ekonomiju u Ljubljani i kaže da roni od kad zna za sebe. Porodično imaju svoj ronilački klub u Čanju.
U timu ronilaca Dušana Varde, takođe je bio i Miloš Pavićević, jedan od retkih Crnogoraca koji se time bave, kao i Siniša Bilić – dive master iz Novog Sada.
Kapetan broda, Željko Dragutinović, vlasnik je ronilačkog centra. Nakon dugogodišnjeg života u Americi, kupio je brod, Downunder, počeo da plovi i u toku naše četvorodnevne akcije ispričao nam anegdote o svojim tetovažama i najpoznatijim svetskim ličnostima koje je na svom brodu upoznao.
Ukupan broj zaštićenih područja u moru na svetu iznosi 17 276. Procentualno 7,47 % svetskog okeana zauzimaju zaštićena područja, prikazana na karti tamno plavom bojom. Crna Gora je jedina među mediteranskim zemljama koja ih još uvek nije ustanovila.
Albanija ima 318 km2 zaštićenih područja što procentualno iznosi 2,84% od ukupne površine mora u toj zemlji, Italija -52 465 km2 (9,74%), Hrvatska – 4987 km2 (8,99%), a Slovenija – 4 km2 (2,31%).
Izvor: Protected Planet
Andrija iz Green Home-a naglasio je da je razvoju projekta izuzetno doprinela Milica Kandić, kao i da se reformisanim zakonom o zaštiti prirode iz 2016. godine Crna Gora obavezala da će 10% od ukupne površine mora biti zaštićenih morskih dobara.
Ministarstvo održivog razvoja i turizma predvidelo je da će zaštićeni lokaliteti postati Katič, Platamuni, Ratac i Stari Ulcinj. Međutim, to je površina koja zauzima nekih 3000 ha, a prema pomenutom zakonu neophodno bi bilo zaštititi 20 000 ha.
On, takođe, smatra da je neshvatljivo da iako već postoje zakonski okviri za to, zaštićena područja još uvek ne postoje. Domaće stanovništvo i kapitalni investitori misle da će to stopirati njihove važne građevinske projekte, dalju urbanizaciju, kao i nelegalni ribolov.
Dakle, imaju ili pogrešnu ili nedovoljnu svest i percepciju. Naravno da je sve to usko povezano sa našim lošim životnim standardnom, niskom platežnom moći, kao i materijalnim stanjem.
Prema zakonu o zaštiti prirode zaštićena područja bi trebalo da pripadnu Morskom dobru, međutim, oni nemaju dovoljno kapaciteta za to, pa bi poželjno bilo uključiti Institut za biologiju mora ili Nacionalne parkove i tako napraviti adekvatnu upravljačku konstrukciju.
Odličan primer za to je Italija. Italijani za svoja zaštićena područja imaju konzorcijume kojima upravljaju opštine, a naučnu podršku daju im univerziteti.
U Hrvatskoj su nadležne, uglavnom, javne ustanove za zaštitu prirode, kao i u Albaniji i Sloveniji.
Arhipelag Katič – Donkova seka – Sveta Neđelja u Petrovcu bi prema nekim prognozama trebalo da postane prvo takvo područje, pa nevladine organizacije rade na podizanju svesti među lokalnim stanovništvom, naročito ribarima na koje će ovo proglašenje najviše uticati, ali za koje će benefiti biti najvidljiviji, navela je Jelena Popović.
Režiser Dušan Varda je prethodnih godina u okviru svojih projekata vodio ribare iz Petrovca u Italiju i Hrvatsku, kako bi se lično uverili da će, ukoliko se jedan deo mora zaštiti i služi za očuvanje ribljeg fonda i obnovu biodiverziteta, okolna područja automatski postati bogatija, a oni samim tim profitirati i imati bolje ulove.
U okviru projekta Green home radi na monitoringu Posidonije oceanice. U pitanju je morska trava koja je izuzetno korisna jer kvadratni metar njene livade može, na dnevnom nivou, da proizvede i do 14 litara kiseonika.
Poređenja radi ova vrsta morske trave proizvodi istu količinu kiseonika kao i tropske prašume. Stoga je njen uticaj na smanjenje ugljeničnog opterećenja i ublažavanje efekta klimatskih promena evidentan.
Ronoioci su se prvog dana bavili postavljanjem podvodnih staza i tabli na kojima su navedene informacije o podvodnom biodiverzitetu koji je tu prisutan kako bi u budućnosti drugi ronioci imali uvid u te podatke.
Postavljali su i ekološke vezove – bove za koje bi se drugi brodovi mogli vezivati kako ne bi morali da spuštaju svoja sidra, jer se prilikom njihovog dizanja uništava ova dragocena biljka.
Organizacija MedCem radi na istraživanju morske medvedice – vrste foke koja je nekada živela u ovom području, ali je već godinama nema, dok Crnogorsko društvo ekologa sprovodi monitoring kernje, jedne od najvažnijih vrsta riba Jadranskog primorja.
Veoma je krupna, može da naraste i do 2 m kada teži i do 200 kg. Prema starim knjgama najviše kernje u Jadranskom moru bilo je upravo u Crnoj Gori, ali je u današnje vreme gotovo nema.
Procena je da bi se za 4 do 5 godina po uspostavljanju zaštićenog područja ove vrste mogle obnoviti, svakako da ih ne bi bilo u onolikoj meri kao pre 20 godina, ali bi imale značajnu tendenciju rasta.
Podizanje svesti o delovanju čoveka na prirodu jedan je od zadataka kojim se svaka zajednica mora pozabaviti.
Poželjno bi bilo da se deluje lokalno, a misli globalno kako bi globalni cilj uspostavljanja ekološkog balansa, bez remećenja ekonomskih interesa u skladu sa principima održivog razvoja bilo lakše dostignuti.
Ovim putem bih još jednom želela da se neizmerno zahvalim Dušici, bez čijeg posredovanja ništa od ovog, za mene nestvarog iskustva, ne bi bilo.
Dušanu Vardi na prenesenom znanju, gostoprimstvu, kao i svemu što je do sada uradio za naš region.
Divnim kolegama Jeleni i Andriji na druženju, razmeni iskustava, pozitivnoj energiji, kao i nadi za saradnju u budućnosti.
Galerije fotografija i kratke priče po danima:
Svaka cast!!!!
Hvala!
Kao što si i započela tekst “kada čovek ide u pravom smeru i kada nešto dugo i jako želi “…
Smer kojim ti ideš, uvek će te odvesti na pravi put, ja sam privilegovana i neizmerno srećna što te znam od tvog detinjstva.
Bravo!!!
Hvala, draga moja Zdenka, na svim lepim rečima i neizmernoj podršci koju mi od uvek pružaš!