Dok sam išla u srednju školu, svako jutro u Zemunskom parku viđala sam čoveka koji je trčao.
Bilo da je sneg, kiša ili 30 stepeni, nije postojao dan da ga nisam srela. Sećam se da sam mu se divila, ali mi je uvek prolazilo kroz glavu:
Kako neko može da voli trčanje?
Kao klinka bavila sam se različitim sportovima – od plivanja do rukometa, ali trčanje mi je bio najgori deo svakog treninga.
Dugo sam se pitala zašto bi iko svojevoljno birao da trči, sve dok nisam 2022. odlučila da na listu svojih novogodišnjih ciljeva stavim želju da istrčim polumaraton.
Verujem da većina trkača rekreativaca svoju priču započinje rečenicom:
Nisam verovao/la da ću ikada zavoleti trčanje.
To je bila i moja priča. Ključnu ulogu u toj promeni imala je ekipa Adidas Runners Belgrade koja mi je pomogla da se spremim za svoj prvi polumaraton i svaki sledeći.
Ljubav prema trčanju otvorila mi je vrata ka novim iskustvima. Omogućila mi je da putujem i upoznajem gradove iz potpuno drugačije perspektive.
Prošle godine sam istrčala tri polumaratona u tri različite države –
Beograd, Valensiju i Kotor.
Svaki od njih je bio posebno iskustvo, ne samo zbog različitih ruta i atmosfere, već i zbog specifičnih klimatskih i ekoloških uslova koji su uticali na trku.
Između betona i izazova
Beogradski polumaraton trčala sam tri puta. Beograd je moj grad, ali ta medalja je najteže osvajana.
Pored brdovitog terena, dodatni izazov predstavlja i beogradski asfalt.
Ruta vodi kroz novobeogradske blokove i stari deo grada, a sve vreme smo okruženi sivilom i betonom.
Verujem da ovakvo okruženje, na psihološkom nivou, dodatno otežava trčanje. Jedini deo trase obogaćen zelenilom je potez oko Ušća.
Prošlogodišnja jutarnja temperatura na dan maratona bila je oko 18 stepeni i rapidno je rasla do početka trke. Ne treba ni spominjati koliko se temperatura tela povećava tokom trčanja, pa sam u određenim trenucima imala osećaj da se topim kao kugla sladoleda.
Maraton u Beogradu se održava uglavnom u drugoj polovini aprila, ali s obzirom na klimatske promene, smatram da bi organizatori trebalo da razmotre promenu datuma održavanja.
Svake godine ulice Beograda su sve toplije.
Trčanje pod palmama
Valensija je grad iz snova za sve trkače, bicikliste, pešake. Ne znam da li postoji grad sa više parkova, a posebno se izdvaja Turia park, koji se proteže dužinom od devet kilometara. Još šezdesetih godina prošlog veka Valensijanci su pokazali ekološku svest i nisu dozvolili tadašnjim vlastima da betoniraju korito reke Turije, čiji je tok izmešten zbog velikih poplava.
Umesto autoputa, građani su izborili da se na tom mestu izgradi park. Danas je Turia glavno mesto za rekreaciju, bilo da je u pitanju trčanje, vožnja bicikla ili jednostavan boravak u prirodi.
Polumaraton u Valensiji jedan je od najpopularnijih na svetu, a ja sam imala sreću da na vreme obezbedim svoj startni broj.
Staza počinje u blizini plaže i vodi ka centru grada.
Za razliku od Beograda, ovde su trkači skoro sve vreme okruženi zelenilom – od četinara do palmi.
Mediteranska klima daje dodatni šarm ovom gradu, čineći ga mestom u koje se lako zaljubiti.
Kako je reč o Španiji, vremenska prognoza za oktobar često pokazuje letnje temperature, ali mi smo imali sreće, pa je na dan trke bilo idealnih 17 stepeni.
Jutro je počelo sa blagom kišom, ali posle petog kilometra, proleće se osećalo u vazduhu. Pored prelepe trkačke staze, koja spaja valensijske vrtove i istorijske građevine, najveći utisak ostavili su mi ljudi koji su, uprkos vremenskim (ne)prilikama, izašli na ulice da pruže podršku.
Valensija s razlogom nosi titulu ljubavi na prvi pogled, a ako ste trkač, to je dodatni razlog da je što pre posetite.
Trčanje uz more i planine
Bokeški polumaraton, po mom mišljenju, ima najlepšu rutu za trčanje. Staza počinje u luksuznom resortu Porto Montenegro u Tivtu, prolazi kroz grad, a zatim izlazi na stari put koji vodi ka Kotoru, gde se nalazi cilj. Skoro čitavim putem trči se pored mora, dok nas s druge strane okružuju planine.
Trenutak kada sam trčala, s pogledom na more s jedne strane, dok su se sa druge nazirali snegom prekriveni planinski vrhovi, bio je zaista magičan.
Dan pred trku, vreme je bilo tipično zimsko – kiša i vetar stvarali su atmosferu kakvu obično zamišljamo kada mislimo na zimu na moru. A onda, na dan trke, temperatura je skočila na prolećnih 20 stepeni.
Spoj starog grada, mirisa soli i kristalno čistog vazduha učinio je ovo trčanje posebnim.
Pored prelepog okruženja, staza je pretežno ravna, što je čini savršenom za trkače koji žele da postignu nove lične rekorde. Ovaj polumaraton nije samo trka, to je pravo uživanje za svakog ljubitelja trčanja.
Svaka trka nosi svoje jedinstvene izazove, ali i prednosti. Zelene površine i prijatna klima su ključni faktori koji čine trčanje ugodnijim i motivišućim, jer trkači mogu da se fokusiraju na svoje performanse, a ne na iscrpljujuće uslove.
Valensija i Boka Kotorska nude prelepe prirodne staze, dok Beograd, sa svojom urbanom sredinom, može da unapredi trkačko iskustvo dodavanjem više zelenih površina i uređenih staza.
Za poboljšanje trkačkog iskustva u Beogradu, važno je ulaganje u ekološke projekte – proširenje zelenih površina, širenje trkačkih staza i više drveća u urbanim zonama. To bi ne samo poboljšalo kvalitet života, već i učinilo trčanje prijatnijim i privuklo više trkača.
